„Mama, mama, jel mogu još jednu, molim te?“ ili „Ja neću slano, hoću ovo!“ uglavnom je ono što se čulo u Petrovaradinu nakon jedne pojedene kuglice. Makar je kod mene tako bilo ceo život. Priča o preukusnim čoko-plazma kuglicama počinje baš tu, u malom stanu pri kraju grada.
Godinama je ovaj slatkiš bio zaštitni znak porodice Nešić, nastao sasvim slučajno u nekoj igri hranom. Brzo je postao svačiji omiljeni i svi smo jedva čekali da se tata nekad vrati ranije s posla pa da može da nam ih pravi, budući da je to bio njegov specijalitet. I svaki dan kada smo ih jeli bio je kao praznik.
Ne mogu da se setim kako je tačno došlo do ideje da se kuglice ubace u program, ali znam da je u međuvremenu došlo do mnogih izmena u receptu. Svi porodično smo se potrudili da od sastojaka izvučemo najbolji kvalitet i odnos i da našim kupcima obezbedimo što veći užitak.
Ne znam da li je zbog dugogodišnje tradicije, ukusa koji podseća na dom ili, na kraju krajeva, savršenog spoja sastojaka u jednom naizgled običnom kolaču, ali ovaj je definitivno moj favorit. U životu smo svašta jeli i probali, ali ovaj nam je svima prirastao za srce, valjda zato što „ima priču“. Ako tražite nešto što je slatko, lako za pojesti, pogodno za decu (a i za one koji su ostali deca u duši), trk u Veselina Masleše 38a da se zasladite kao nikada!
